Лежај Анђела чувараНеког сна засени шара.
Лежах ту где густа трава
Сакри изгубљеног мрава.
Невољног, од пута снена,
Ноћ га ови, изгубљена,
Ту где му се сметну пути,
Сломљена га могах чути:
Ноћ га ови, изгубљена,
Ту где му се сметну пути,
Сломљена га могах чути:
"Децо, је л' вам сузе сјаје?
Чујте оца уздисаје!
Зене тужне сад им зјапе,
Враћају се, за мном вапе."
Чујте оца уздисаје!
Зене тужне сад им зјапе,
Враћају се, за мном вапе."
Пожалих га "Шта ћу?", рекох
Но, кресница, недалеко,
Проговара:"Ко, сред јада,
Стражару се ноћном нада?
Но, кресница, недалеко,
Проговара:"Ко, сред јада,
Стражару се ноћном нада?
Моје светло расветљује,
Око њега бубе зује.
Сад зуј следи и не питај;
Луталицо, кући хитај!
Око њега бубе зује.
Сад зуј следи и не питај;
Луталицо, кући хитај!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!