Зима је повукла хртове
На своја јужна ловишта;
Излазе боје из скровишта
И насељавају вртове
У иrpи древне мимикрије,
Кад свака боја је зелена,
Јер све је пупољак; жељена
Свечаност ока се прикрије
У слутњу, у ишчекивање:
Ружама плануће живице
Кад април се преко ивице
Излије; какво преливање
Ветра у ватру! Баште су
Распамећене од кретања
По векторима свог цветања —
А делом још од маште су.
Још једном тај врв у жилама,
На стрмој косини столећа.
Трепери сказаљка пролећа
Међу мргодним силама.
(3. VI 1989)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!