уторак, 01. април 2014.

Лоренцо де Медичи: КРОЗ ПАМЕТ МОЈУ




Кроз памет моју непрестано лута
и у сећање враћа ми се често
хаљина она, и време, и место
где госпу своју видех првог пута.

Ти знаш, љубави, какав чар је кити,
јер ти си увек уз њу боравила;
колико беше дражесна и мила,
тешко је рећи, тешко замислити.

И што су сјајне зраке сунца, када
по снегу сјају врх планинских страна,
над белом хаљом то је коса њена.

Но што да зборим и набрајам сада!
Где има сунца ту је увек дана,
рај је небески где је лепа жена.


Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта