а ја је примила као своју
Срећна, прогутах звезду.
Допустих да будем измишљена
по слици и прилици одраза
у његовим очима. Играм, играм
уз лепет изненадних крила.
Сто је сто, вино је вино
у чаши која је чаша
и стоји стојећи на столу.
А ја сам привидна,
привидна до невероватности,
привидна просто до крви.
Причам му шта хоћу: о мравима
што умиру од љубави
под сазвежђем маслачка.
Кунем се да бела ружа
поливена вином пева.
Смеје се, нагињем главу
опрезно као да проверавам
проналазак. Играм, играм
у зачуђеној кожи, у загрљају
који ме ствара.
Ева од ребра, Венера од пене,
Минерва из Јупитерове главе
биле су неупоредиво стварније.
Кад ме он гледа,
тражим свој одраз
на зиду. И видим само
ексер с ког је скинута слика.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!