![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKWbCWC2XW3QWwqnNGU52Y9UWQw6sw43-cq0qpRacK-yoqwaE8UUTpaf8f64FbSl3b993Zf_esYnJPy54ID1YOk-NLuyj5I9KSppj7HX7R_QGuRzVCAObC4E8TZpLTrIZARnAQSXS5aRE/s200/rainer_maria_rilke_1875_1926.jpg)
Други примају вино и уље што им саспу
у заобљени свод, у мрачан простор кружан.
Ја, као мања мера, и највиткији сасуд,
ја се за другу потребу вајам: за слап суза.
Вино се богати, уље и даље бистрије бива.
Шта је са сузама? Од њих отежах и отромех,
заслепех, почех да се на превоју преливам,
напрсох сав – и најзад остадох празан и сломљен.
http://www.poezijasustine.rs/rajner-marija-rilke
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!