11 мај 2013

Габријела Мистрал‎ | ЋУТАЊЕ ЉУБАВИ



Кад бих те мрзела мржњу бих ти дала
Речима звучним, сигурним и јасним,
Али ја те љубим - љубав не би стала
У говору људи сеновито гласним.

А ти би да слушаш јецај моје боли;
Да из мрачног бездана се дигне
И његов врели млаз сву снагу проли
Још пре него што до мог грла стигне.

Рибњак ја сам до врха напуњени,
А чини ти се водоскок сам спори,
И све је само ћутање и бол мени
Свирепији и од саме смрти гори!

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!