понедељак, 13. мај 2013.

Раде Драинац‎: ****



Кога ја овде тражим, 
И због чега дођох овамо?
Вазда је човек на свету сам.
Као у крају древних рушевина
Детињство ми блиста као храм.

Но и оно ме данас вређа,
Када се ничему не надам бољем
Упртио сам ђавола на леђа,
с којим се непрестано кољем.

Тешко сам се уморио од живота
И клонуо од неке патње изненадне
Као сунцокрет иза плота.
Али свака ноћ која падне
Из незнаних даљина,
Засветли на мојим длановима
Као лице харлекина.

И сумње ме тад омаме као грех,
Те поверујем да је на свету и највећа збиља
Само један презриви смех.


Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта