среда, 06. март 2013.

Пол Верлен‎: ДРАГЕ РУКЕ



О, некад моје, драге руке,
толико дивне и малене,
после заблуде несмилене
и свих бездушја и све муке,

после свих лука и градова,
и покрајина и земаља,
отмене к’о у каква краља,
о драге руке мојих снова.

Руке у сну, на мојој души,
знадем ли што сте изволеле
у доба подле буке вреле
рећи тој души што се руши?

Зар лажу моје слутње чедне,
пуне духовног сродног стања
и материнског помагања,
љубави присне, непрегледне?

О патњо добра, грижњо наша,
сни благи, руке посвећене,
о руке драге и чашћене,
пружите кретњу која прашта!

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта