И пођи са мном преко родних страна,
По лијепијем мјестима ме води,
Гдје шуме чежње мојих давних дана.
Онамо има ружа завичајних,
Што нису свеле од студена иња,
И врела живих и путања сјајних,
Гдје душа љута још руди и тиња.
Мило цвијеће отуда ми маше,
Његове чисте и свилене чаше
Слатким напитком препуњене стоје.
Један вијенац од њега ћу свити,
И с молитвом га на гроб положити
Свог мртвог љета и младости своје.
1918.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!