02 фебруар 2013

Алекса Шантић | ЈЕСЕНИ МОЈА



Јесени моја, поздрављам те!... Ходи,
И пођи са мном преко родних страна,
По лијепијем мјестима ме води,
Гдје шуме чежње мојих давних дана.

Онамо има ружа завичајних,
Што нису свеле од студена иња,
И врела живих и путања сјајних,
Гдје душа љута још руди и тиња.

Мило цвијеће отуда ми маше,
Његове чисте и свилене чаше
Слатким напитком препуњене стоје.

Један вијенац од њега ћу свити,
И с молитвом га на гроб положити
Свог мртвог љета и младости своје.

1918.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!