Боже, душа ми за пролазним благом не жуди,
не уме да сања о земаљској срећи.
Ја знам да су сви на свету од мене већи
и зли и добри, и богати и худи.
Нема у животу спокојна сата
за који бих рекла да сам га заслужила;
мени је доста мало звезданог злата
да не бих роптала и тужила.
Кад ми пошаљеш бол, сагнем
се смерно;
кад коракнем, бојим се да нисам што скривила.
Нема дела твог коме се не бих дивила,
па мо као црв било мало неизмерно.
Ако ти желиш, зликовци ме вређати могу,
незаслужене ћу грехе да испаштам.
Мени је слатко да патим и праштам
ако је то мило праведном Богу.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!