Боже, ја немам коме рећи!
Па гњавим кад невоља крене.
Ја сама - заборавих Тебе,
А Ти - јел се сетиш мене?
Не дођох због себе довде
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
што немам снаге га вући.
Срце што у своме носим
чија ме слама тежина
- чудно - и теже - кад оде
Јел за Те страшна празнина?
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2XEX1imK-pf86_PRoMJqNZS_J0sgK3MxOITBH8cCS62RUUcCtDntO6oWFHdhZdLDb8iGYHckgNN1IVtDN1m3I6ngASW03uRsfnvHMVhsI1zaCVk3DsUoU9L10l5ZQ0Cab0QEaCSRnulM/s200/emily-dickinson.jpg)
Ја сама - заборавих Тебе,
А Ти - јел се сетиш мене?
Не дођох због себе довде
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
што немам снаге га вући.
Срце што у своме носим
чија ме слама тежина
- чудно - и теже - кад оде
Јел за Те страшна празнина?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!