Неко песму весело певуши,
Далеко је, далеко од мене.
И ја хоћу ту песму у души,
Ал' не дају груди разбијене.

Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.

Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.

Рано душом, страсно, узаврело,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.