Неко песму весело певуши,
Далеко је, далеко од мене.
И ја хоћу ту песму у души,
Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсно, узаврело,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuB5m0V4qh3pnYyXFiadYCkYbvR9wlOfaQpUc8HBGH0Ga-YNJtTS4BGTAIHjgNn7KaJ-K4rVa2i6aXUKV07vZZ6mRm2O6zbdHoVTAYFYd8NlHgJIRj9ASk3PyG8uN7cSaZJAeyRlWD9QY/s200/sergej_jesenjin12.jpg)
И ја хоћу ту песму у души,
Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсно, узаврело,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!