Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.
Ја никада не зовем љубав,
она ми дође сама.
Незвани гост донесе
понекад више радости.
Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.
И кад те не зовем,
на тебе ипак чекам.
Уђи, мени су увек
снови драги гости.
Жена је увек неког
жељна и сама.
И жена увек сања.
Уђи; рећи ће: сањари.
Уђи; рећи ће: луде.
А има их који ће рећи
да смо старинска деца
што намернику с пута
износе хлеб и со.
А све је ново у мени –
у ове дане снова
ја ништа немам
сем жеље да живот буде
долином топлине људске
пут њихов респлетени
којим долазиш и ти,
незвани гост.
а ја те нисам звала.
Ја никада не зовем љубав,
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7ovwIu9u4AWhlY_rUThdFhGEzKgCMCOaei-1t_UbqqAlNN-atARTyRvRqUhPSIUjsYDaogVEJowCzRvMhJhDwrygp66aHXBK1G1vLYQtWCFfipz9wEjf7hRpNG236vh6Lf-bq-yz7y5o/s200/mira_aleckovic_2.jpg)
Незвани гост донесе
понекад више радости.
Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.
И кад те не зовем,
на тебе ипак чекам.
Уђи, мени су увек
снови драги гости.
Жена је увек неког
жељна и сама.
И жена увек сања.
Уђи; рећи ће: сањари.
Уђи; рећи ће: луде.
А има их који ће рећи
да смо старинска деца
што намернику с пута
износе хлеб и со.
А све је ново у мени –
у ове дане снова
ја ништа немам
сем жеље да живот буде
долином топлине људске
пут њихов респлетени
којим долазиш и ти,
незвани гост.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!