Срео сам вас – све је било

У мртвом срцу опет живо,

Сећање кад све се златило,

А срцу топло, неизрециво.

Као кад позних јесени,

У неки дан, понеки час,

Одједном пролеће зазелени

И затрепери све око нас.

Сав духом обавијен тако,

Тих година духовне пуноће

И заборављене радости лако,

Лепоту лица гледах из самоће.

Како, после вековне муке,

Да погледам вас у овом сну,

Јер сад у вама чујем звуке,

Као да никад не бејах на дну.

Сад ни сећања немам више,

Сад ми живот почиње поново;

Очарана вама душа опет дише,

Јер у њој је љубав ово.