недеља, 13. фебруар 2011.

Марина Ивановна Цветајева: НЕСАНИЦА



Иза бесане ноћи – слабљење тела,
Драго постаје и не своје – ничије.
У спорим жилама јоште жига стрела
И људима шаљеш осмех сузе дечије..

Иза бесане ноћи ослаби рука,
Дубоко равнодушан и друг и душман буде.
Цела дуга – из сваког случајног звука,
И одједном Фиренцом мириси застуде

Нежно сјаје усне, и златније су сене
Крај упалог ока. То упаљен је у ноћи
Тај светли лик, и од тамнине њене
Тек једно нам је потамнело – очи.

3 коментара:

  1. Cvetajeva tako bliska, kao da je i moje misli citala i u pesme ih pretocila.
    Sjajno!

    ОдговориИзбриши
  2. Као и увек, софистициран иѕбор!!

    ОдговориИзбриши
  3. Марина Цветаева

    После бессонной ночи слабеет тело,
    Милым становится и не своим,— ничьим,
    В медленных жилах еще занывают стрелы,
    И улыбаешься людям, как серафим.

    После бессонной ночи слабеют руки,
    И глубоко равнодушен и враг и друг.
    Целая радуга в каждом случайном звуке,
    И на морозе Флоренцией пахнет вдруг.

    Нежно светлеют губы, и тень золоче
    Возле запавших глаз. Это ночь зажгла
    Этот светлейший лик,— и от темной ночи
    Только одно темнеет у нас — глаза.

    19 июля 1916

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта