Драго постаје и не своје – ничије.У спорим жилама јоште жига стрела
И људима шаљеш осмех сузе дечије..
Иза бесане ноћи ослаби рука,
Дубоко равнодушан и друг и душман буде.
Цела дуга – из сваког случајног звука,
И одједном Фиренцом мириси застуде
Нежно сјаје усне, и златније су сене
Крај упалог ока. То упаљен је у ноћи
Тај светли лик, и од тамнине њене
Тек једно нам је потамнело – очи.
Cvetajeva tako bliska, kao da je i moje misli citala i u pesme ih pretocila.
ОдговориИзбришиSjajno!
Као и увек, софистициран иѕбор!!
ОдговориИзбришиМарина Цветаева
ОдговориИзбришиПосле бессонной ночи слабеет тело,
Милым становится и не своим,— ничьим,
В медленных жилах еще занывают стрелы,
И улыбаешься людям, как серафим.
После бессонной ночи слабеют руки,
И глубоко равнодушен и враг и друг.
Целая радуга в каждом случайном звуке,
И на морозе Флоренцией пахнет вдруг.
Нежно светлеют губы, и тень золоче
Возле запавших глаз. Это ночь зажгла
Этот светлейший лик,— и от темной ночи
Только одно темнеет у нас — глаза.
19 июля 1916