четвртак, 16. децембар 2010.

Хорхе Луис Борхес: ПРЕТЊА



То је љубав.
Покушаћу да се сакријем или побегнем.
Расту зидови њене тамнице,
као у страшном сну.
Лепа маска се променила,
али, као и увек,
јединствена је.
Чему моји талисмани:
бављење књижевношћу,
непоуздана ерудиција,
учење речи које је користио
оштри север да опева своја мора
и своје мачеве, ведрина пријатељства,
галерије Библиотеке,
обичне ствари, навике,
млада љубав моје мајке,
ратничке сени предака,
безвремена ноћ,
укус сна?
Бити са тобом
или не бити са тобом је мера мога времена.
Већ се врч разбија на извору,
већ човек устаје на цвркут птице,
потамнели су они који гледају са прозора,
али тама није донела спокој.
То је, већ знам, љубав:
немир и олакшање кад чујем твој глас,
чекање и сећање,
ужас живљења у будућности.
То је љубав са својим митологијама,
са својим непотребним малим враџбинама.
Има један улични угао
којим се не усуђујем да прођем.
Војске ме већ опкољавају, хорде.
(Ова соба је нестварна; она је није видела.)
Име једне жене ме одаје.
Боли ме једна жена свуда по телу.

2 коментара:

  1. Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera mog vremena....Samo covek koji voli tako meri vreme, ljubav odredjuje vreme, i to je najlepse racunanje vremena, ako se uopste racuna

    Boli me jedna zena svuda po telu....ko nije osetio taj bol, nije ni voleo....kada telo boli,a dusa cezne,a onda, dusa boli a telo cezne...i tako, danima.....

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман25. јул 2013. 14:21

    ja te obožavam poput svoda noćnog...stranče...sve sam zaboravila...ja, zvezda... 37.

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта