уторак, 21. децембар 2010.

Бранко Миљковић | ДИС



O моје сунчано порекло та потонула крв
Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица
Нека се земља развенча са сунцем Жица
од воде проденута кроз уши боља је него црв
Отишао Изашао на врата којих нема
у свим водама зелени пси ме траже
Овде нико не долази одавде нико не одлази,
топле лажи
пољубаца закопа у песак ова пустиња где се
спрема
крвожедна тишина коју својом љубављу хранити
треба
у овом изобличеном простору чија смо поломљена
ребра
из чијег камена чудовишне птице вире
Руко испружена према другој обали клони
Ако смо пали били смо паду склони
Овде је ноћ што се животу опире

2 коментара:

  1. DIS je Vladislav Petković

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поштовани Анонимни, јесте Дис Владислав Пековић, али ово је песма Бранка Миљковића с насловом ДИС, посвећена В.П. Дису.

      Избриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта