О теби нећу говорити људима.
Нећу им рећи да ли си ми само
познаник био или пријатељ драг;
ни какав је, ни да ли је
у нашим сновима и жудима
дана ових остао траг.
Нећу им рећи да ли из осаме
жеђи, умора, ни да ли је икада
ма које од нас друго волело;
нити срце наше
да ли нас је ради нас,
или ради других
кадгод болело.
Нећу им рећи какав је склад
очи наше често спајао
у сазвежђе жедно;
ни да ли сам ја или си ти био рад
да тако буде -
или нам је било свеједно.
Нећу им рећи да ли је живот
или од смрти страх
спајао наше руке;
ни да ли звуке
смеха волели смо више
од шума суза.
Нећу им рећи ниједан слог једини
шта је могло, ни да ли је могло нешто
да уплете и сједини
душе наше кроз читав век;
ни да ли је отров или лек
ово што је дошло
ономе што је било.
Никоме нећу рећи каква се
због тебе песма догађа
у мени вечито:
да ли опија топло
као шуме наше с пролећа,
или тиха и тужна
ћути у мени речито.
О, никоме нећу рећи
да ли се радосна или болећа
песма догађа у мени.
Ја више волим да прећутане
одемо она и ја
тамо где истом светлошћу сја
и зора и ноћ и дан;
тамо где су подједнако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEik56PVStdSpS-45DEjaguIGci0nzvSebWB0KHpM5mOZGPJGiwoiSYLm0oA5a0gAVhnTioKSNdyol9JvCDuhMp1TlFsZpweGI097UFBGAQwVTfAKAj1sHJv6U2VGsvVkWdIEJtrYY5DTHY/s200/%25D0%25BC%25D0%25B0%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%259B.jpg)
познаник био или пријатељ драг;
ни какав је, ни да ли је
у нашим сновима и жудима
дана ових остао траг.
Нећу им рећи да ли из осаме
жеђи, умора, ни да ли је икада
ма које од нас друго волело;
нити срце наше
да ли нас је ради нас,
или ради других
кадгод болело.
Нећу им рећи какав је склад
очи наше често спајао
у сазвежђе жедно;
ни да ли сам ја или си ти био рад
да тако буде -
или нам је било свеједно.
Нећу им рећи да ли је живот
или од смрти страх
спајао наше руке;
ни да ли звуке
смеха волели смо више
од шума суза.
Нећу им рећи ниједан слог једини
шта је могло, ни да ли је могло нешто
да уплете и сједини
душе наше кроз читав век;
ни да ли је отров или лек
ово што је дошло
ономе што је било.
Никоме нећу рећи каква се
због тебе песма догађа
у мени вечито:
да ли опија топло
као шуме наше с пролећа,
или тиха и тужна
ћути у мени речито.
О, никоме нећу рећи
да ли се радосна или болећа
песма догађа у мени.
Ја више волим да прећутане
одемо она и ја
тамо где истом светлошћу сја
и зора и ноћ и дан;
тамо где су подједнако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.
...necu im reci...da li je otrov ili lek ovo sto je doslo onom sto je bilo...........
ОдговориИзбришиostaces za uvek dusa moje duse,i uzrok sjaja u mojim ocima, milo moje, najmilije..........
О теби нећу говорити људима.
ОдговориИзбришиНећу им рећи да ли си ми само
познаник био или пријатељ драг;
Za sva vremena, pa i moje, a i tvoje...
moja najdraža....
ОдговориИзбришиNeću im reći.... Nikome neću reći........
ОдговориИзбришиO tebi necu govoriti ljudima.
ОдговориИзбришиNecu im reci da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;
Za sva vremena ,pa i moje ,a i tvoje.....