Хоћу у твом срцу, после тамних јада,
Да оставим једну носталгију дугу:
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.
Хоћу моја љубав, кад све једном падне,
Да у теби умре, као у дан сиви
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,
То је болна душа која га надживи.
И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Кô шапат пољупца и уздисај риме.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlEHt2IY51SWfx1y9JXWPjYMwf1eBxolZSQ8lFUYceWd4bZfgQyaKJyyPfY1IDLhqhrMJixHiYpJ6fJPzMAWXeI840IxhDoMA4FPtl5YMQWs2ANvQSWjy9PbjrzyzYpQLHopKKPaTXeAM/s200/JovanDucic2a.jpg)
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.
Хоћу моја љубав, кад све једном падне,
Да у теби умре, као у дан сиви
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,
То је болна душа која га надживи.
И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Кô шапат пољупца и уздисај риме.
KADA DODJE KRAJ JA ZELECU SVE OVO ISTO
ОдговориИзбришиKako me ovi stihovi vracaju u neka prohujala vremena prvih spomenara iskrzanih stranica, punih slicica zaljubljenih parova koje smo isecali i lepili, a ove i druge stihove, iznova prepisivali iako smo ih znali napamet...predivna i nikad zaboravljene vremena, a sa njima i veciti Ducic....
ОдговориИзбриши