Бол свога тела.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguq2fN9URj1v2KZF1s_nn6Xnx6qYO0UxwEpyl8G4-60oEJ5vZFxHXuQ9-KJJmbT-CGzkzVd5jfGVPfIHluAl0pe25naQPVTW2aEjSkTJ_k3nNC9pdQGu1XdEIdMDMsNHyHtvzjmeNUtLw/s200/cvetajeva.jpg)
Дрхти пут цела.
Поље у мени, тако се чини,
Саздаше за олује.
Познајем љубав по даљини
Што свему близу је.
Ко да су јаму у мени рили,
У основу, ка смоли.
Љубав познајем по жили
Дуж тела што боли.
Промаја као гриве прам
Пири на Хуна:
Љубав по кидању знам
Најчвршћих струна
У грлу – ту рђа у теснацима
И жива со је.
Не знам љубав по гласницама
Већ по трнцима
Дуж пути своје.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!