песму која мири завађене речи
слободу која има своје робове
и усну која се купује за пољубац.
Ја волим реч о коју се отимају две слике
и слику нацртану на очном капку изнутра,
цветове који се препиру са временом
у име будућих плодова и пролећне части.
Ја волим све што се креће,
јер све што се креће,
креће се по законима мировања и смрти.
Волим све истине које нису обавезне.
Ја волим јучерашње нежности,
да кажем своме телу "доста" и да сањам биље,
прсте, очи, слух другачије распоређене
у шуми неголи у телу.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!