и моје жене,
и постеље у којима су снови занат.
Нека друмови буду
за мене и тебе пружени
ове случајне вечери
далеко
у неповрат.
Можда смо зато и рођени
да једном туда одемо.
Да ти милујем косу
као да сам ти први.
А после
да једно другоме
мало лепог додамо
уз две-три мрве љубави
и једну крпицу крви.
Никада нећу због тебе
ићи да лочем рум,
ни да срочим за вечност
најбољу песму крај чаше.
Мало ми се осмехни
кад се вратиш низ друм.
И немој да ми машеш.
Ни ја нећу да машем.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!