![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEioMbeQBYt7JT5M8tDP0I2-szBo_3rDGQPY4Z1I5TRYNeJo7c2ob3v_VhstB9qWdDJaVAmEm5tCdZ_yyTAnzYX9BQvzBt7sy17PnBkkyMqOV_uPbK230kR1JRMHeW-Pr52gRc7KMv9SkKg/s1600/7amichai.jpg)
Заједно чујемо нож
како љушти око нас, пажљиво,
да се кора не прекине.
Говориш ми. Верујем твом гласу
јер у њему има грудви чврстог бола
као што у правом меду
има грудви саћевог воска.
Дотичем твоје усне прстима:
и то је пророчки покрет.
Усне су ти црвене, као што је сагорело поље црно.
Све је то истина.
Посећујеш ме у јабуци
остаћеш са мном у јабуци
све док нож не обави своје.
Koliko ljubavi i strasti...
ОдговориИзбришиJa, zapravo, znam kako je divno biti u jabuci, pa koliko god noz brzo ljustio. Ipak vredi...