понедељак, 04. мај 2009.

Милан Ракић | ЛЕПОТА



Јест, нема на теби ниједнога дела
Да се моме оку могао да скрије,
Ниједног превоја блиставог ти тела
Да се мој пољубац на њ спустио није.

Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам кад ти се душа милоштом прелива,

А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерањој жени.

Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
— Ох, буди једанпут ко и друге жене,
Да одахнем најзад пред лепотом твојом!

3 коментара:

  1. Divna pesma, svaka zena bi pozelela da ovako lepe reci cuje od muskarca koga voli.

    ОдговориИзбриши
  2. Pesma koja ni jednu zenu ne ostavlja ravnodusnom,i ja bih je volela cuti od osobe koja mi je cesto u mislima...

    ОдговориИзбриши
  3. Za mene,jedna od lepših pesama pisana ženi..

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта