Lat«•» Ћир

4.5.09

Милан Ракић | ЛЕПОТА


Јест, нема на теби ниједнога дела
Да се моме оку могао да скрије,
Ниједног превоја блиставог ти тела
Да се мој пољубац на њ спустио није.

Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам кад ти се душа милоштом прелива,

А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерањој жени.

Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
— Ох, буди једанпут ко и друге жене,
Да одахнем најзад пред лепотом твојом!

3 коментара:

  1. Jasmina11/12/2010

    Divna pesma, svaka zena bi pozelela da ovako lepe reci cuje od muskarca koga voli.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман2/01/2011

    Pesma koja ni jednu zenu ne ostavlja ravnodusnom,i ja bih je volela cuti od osobe koja mi je cesto u mislima...

    ОдговориИзбриши
  3. Sanja sanja7/31/2013

    Za mene,jedna od lepših pesama pisana ženi..

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ