субота, 09. мај 2009.

Чарлс Буковски | ЧУДО НАЈКРАЋЕ ТАЈНЕ



Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.

Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.

Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.

Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.

Било је дубоко,
и светло,
и високо.

Примакло се тако близу лудила,
смејали смо се безумно.

Твој смех и мој.

Памтим кад су твоје очи,
гласно рекле волим,
сада, док се ови зидови,
тако нечујно љуљају.

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/carls-bukovski.html

9 коментара:

  1. "Tvoj smeh i moj." Toliko ljubavno.

    ОдговориИзбриши
  2. Били смо на Месецу.
    Били смо у Месецу,
    имали смо га.

    ОдговориИзбриши
  3. ... ZNASH, BILO JE MNOGO DOBRO, ... BILO JE BOLJE, NEGO BILO SHTA ... kako je ,,jako,, sve izreceno ...

    ОдговориИзбриши
  4. Аранђеловић Милица28. јануар 2011. 12:30

    Памтим кад су твоје очи,
    гласно рекле вилим,
    Боже каква лепота и каква истина јер ништа као очи не изражава наша осећања
    Милица Аранђеловић

    ОдговориИзбриши
  5. Памтим кад су твоје очи,
    гласно рекле волим,
    сада, док се ови зидови,
    тако нечујно љуљају.

    Fantastična pesma!!! Obožavam je.

    Mirela M.

    ОдговориИзбриши
  6. Памтим кад су твоје очи,
    гласно рекле волим... <3

    Фантастично!

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта