субота, 16. мај 2009.

Емили Дикинсон | ДА ДОЛАЗИШ МИ У ЈЕСЕН



Да долазиш ми ти у јесен
Одмахнула бих лето руком
Уз полуосмех, полупрезир,
Као што се то чини с мухом.

Да знам за годину ћеш доћи,
Сваки би месец клупко био,
У својој смотано фијоци,
Да чека док се буде збио.

Ако те само столећа прече,
Ја бих их помоћу прстију
Бројала све док ми прсти
Не отпадну у Тасманију.

Да знам, кад овај живот прође
Да твој и мој ће живот бити,
Збацила бих га као кору,
Да вечност могу окусити.

Но сад, кад ми се дужина крила
Времена нејасно указује,
То подбада ме, ко утварна пчела
Што жаоку не исказује

3 коментара:

  1. Много Вам хвала на коментару. Извините што Вам нисам раније одговорила, нисам имала интернет конекцију.
    Одушевљена сам овим блогом, свака част, прелеп је!
    Мина Глигорић

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман25. мај 2011. 13:35

    Nikada necu prestati da se nadam da ces doci,

    pa i sada "kad mi se duzina krila vremena nejasno ukazuje".

    Znam sigurno da cemo negde, u nekom svetu biti zajedno, znam!

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта