Од обичне кишетине огртач себи скроје.
Људи љубавници
Запале лед попију црни дрим.
Људи љубавници убију мрак,
Људи љубавници
Продуже живот лета.
О како патетично плаче
Резултат прошлих пољубаца.
О како узвишено псује дело
Људи љубавника.
03 септембар 2025
чедна као звезда са истока,
бледа кô вез покрова од свиле,
сетна као мирис босиока,
с венцем туге испод три увојка
– пољем ходи Косовка Девојка.
Кондир носи и прелива мртве,
тражи млада заручника свога.
Сузом кваси по Косову жртве,
сваког жали као рођенога.
Ветар душе, сахне крви врело,
црна земља, почиње опело.
Клекну млада… плину месечина…
Са Голеша чудни сјај се осу.
Прах завеја посмртничких чина.
Бледи месец целива јој косу.
И те ноћи, на Лабу крај моста,
тужна врба света сеја поста…
Изнад отровних рогова земље.
Мира има само изнад змија земље.
Земља, то су једна велика уста мрљава:
Њен разјапљени смех, њена штуцања прљава,
Њен кашаљ, њен дах, хркање кад падне у сан,
Све ми то мрви душу. Привуците ме ван!
Стресите ме, шчепајте ме; земљо, нека будем прогнан.
За твоју се заставу од свила хватам, натприродан!
Нека велики ме ветар увуче у твоје лелујне наборе.
Прскам од војних раздора што се у мени боре,
Следим себе као чекрк, као кола пуна дилема,
Тражим вашу очевидност, без ње сна ми нема.
Завидим ти, фениксе, златни фазане, кондоре.
Дајте ми летећи ћилим, да узнесе ме до спрата
Изнад грома, напоље до кристала ваших врата.
Превео Иван В. Лалић
Из његовог перја пукотине, из бразготине у којој
Кречњак пије воду,
Узлећу крилате прашљике, узлећу шиљате
Речи страха огрнуте стрепњом.
Под тешким небом ветиљским ветар је најтежи покривач,
Из његових мириса памука,
Из његових гужвица земаљске вуне,
Одлазе беле змије, одлазе отровне кошуљице срџбе
И безгласни добоши дана.
На тврдој земљи ветиљској, на снегу који веје из уста неба,
Стојим усред песме, усред градитељског зноја, –
Са оклопом корњаче на леђима и главом на врату дуге зиме
Уплићем листове песме у венце анђеоских крила.
Као неважни краљ на крају лова печем се на жаркој
Месечини свечаног места, –
Држим топлу реч у устима а не умем да се огрејем.
