у недељу

с ранога јутра

већ био

у селу

јутро још

неразбуђено

вид замућен

неиспаваношћу

и влажном мреном сусрета

о подне

при немилосној светлости

нехотице смотрих

не само родна кућа

него ми се и мати

смањкала

у поподневље

при тетошно замућеним зракама

кришом се

згледах

па ни сам

поодавно већ

више не растем

у предвечерје

под прегласним поздравима укућана

занемело се дигох

на повратак

у ноћ блед у мраку

мртвачки се ушуњах

у град у којем живим