не овде, где ето размишљам о теби
и јад носим што је голем као шума...
Ни ти уосталом не би разумела,
јер ја сам далеко, и ти си далеко
Не жалим за устима ти белим, рујним
Али онда, зашто ја још увек патим?
Знаш ли то пријатељице, дођи па ми кажи.
Кажи зашто, кад ја патим као да су
Болесна и стабла као и ја што сам?
Да ли ће да умру када и ја умрем?
И небо да умре? А и ти да умреш?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!