Бескрајне и мрачне где нико не крочи,
Суморне и неме, леденога сјаја
Блистају под челом твоје чудне очи.
У њима још нико прочитао није
Бол и страћен живот, и пропале наде,
Као књигу свету твоје око крије
Непричану повест једне душе младе.
Ти корачаш чврсто по трновој стази
Бледа као љиљан, нити твоја нога
Кад посрну – ти у себи носиш Бога
Ког створише твоје патње, јад и муке,
И кад пред Њим ноћу танке скрстиш руке
У твом гордом оку тек Он сузе спази.
1918.
