Знам тополе крај реке и прегршт сивих млиница,

и оно гробље на брегу, скривено смоквом и наром,

знам љубичасто небо, препуно малих птица,

знам једно јужно вече

над Мостаром.

Па често кад се осамим и руке кад се скамене,

са мном кораке удвоји сета доста стара,

ја слутим, то је она потајно дошла по мене

због једне давне нежности,

због Мостара.