Испод земље река жубори притокама и вијуга.
О овом пролећу без хиперболе је говорити немогуће,
јер прошла је зима била као
моја седа влас дуга.
А пролећног незаборавка стабљичице
личе на играчице
које је Дега насликао,
само су много веселије
од играчица са наше на зиду репродукције.
У њих се загледај – видећеш мене
како играм млада,
по плавом снегу и барицама
у бундици боје пламене,
звонећи час минђушама, час штиклицама.
Шта ти још, мој анђеле,
могу отпевати после тако дуге зиме,
када си боловао
и у бунило падао?
Знаш, љубав је огромнија од ове долине
бола и плача, мој соколе.
У датом случају нема хиперболе.
• С руског препевала Љубица Несторов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!