Мастило као да истиче из углова мојих усана,

Срећнији сам више него било када,

Ја пишем поезију која се лако чита.

Књижарка не верује у оно што види.

Њене очи су тужне.

И она шета рукама у џеповима на хаљини.

Песма је побегла

Светло је тамније

Пси у подрумима лају почињу да усправљају ноге

Колутам очима,

Њихове жуте шапе длакаве су као сликарске четкице

Збуњена књижарка почиње да слаже листове и плаче

Она то не разуме.

Када сам на коленима и љубим јој руку

Она се гласно смеје

Ја сам нови човек

Ја сам и са њом и без ње

Ја се успињем радостан у мрак књига.

•Превела с енглеског Тања Пајић