11 мај 2022

Стеван Тонтић – БЕЗ ТЕБЕ, ЉУБАВИ



Без тебе, љубави, данас сам плитак,
Празан као чист лист папира.
Нема дубине из које је врило,
У коју бих опет, бачен овамо
Ко летак Божји, исписан свитак,
Смио да се гњурам – у твоје крило.
Ни добро ни зло мене не дира.

Ишчупан је коријен мирисног биља,
Стабла што ми је расло из срца.
Посљедњи пријатељ шаље ми знаке
Да ме се најзад и он ратосиља.
Што примим у се, то изгрцам.

Оно што је тајанственом руком
У моме срцу, кожи и ранама,
Умјесто мелема уписано било,
Све је то љутим вјетром избрисано,
Све у окужен зрак извјетрило.

1 коментар:

Све што напишете је слика вашег образа!