и ако те радује
нисам срећан
рађам се из ничега и враћам
из времена жестоко живљеног
из далека
носим твој смијех под пазухом
ако си жива
мислим да знаш све ово
без потребе за изражавањем
ја се том потребом браним и храним
ја вриштим ћутњом о теби
ти то чујеш
у кораку
у сумраку
у облаку
у бистрој води коју пијеш
чујеш нанавијек мој врисак
и желиш да ме сретнеш
а не знаш како
никако
љубави
никако
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!