Оглас за зборник поезије

петак, 01. мај 2020.

Јаков Шантић –ПОЗДРАВ




Слушај, вјетар хуји кроз ноћ, пуну тмине;
Он на црном грању, кô сироче, плаче
И у часу пане, негдје, у дубине,
И ја чујем како уздише све јаче.

Еј, колико пута, кô дијете лудо, 
Слушао сам њега крај мајчина гроба!? 
У срцу ми бјеше суморно и худо –
И ми смо плакали обоје крај гроба!

Он је и сад дошô са њезине хумке; 
Ја осјећам мирис кадуљине траве, – 
То је душа њена, душа моје мајке; – 
Ја осјећам мирис кадуљине траве...

О, вјетре, познанче, хвала на поздраву, 
Усред ове ноћи туђинске и хладне! 
Хвала на поздраву с гроба моје мајке, 
И са тужних брда домовине јадне!...

Париз, 30. VI 1904.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима