Драга госпо,
Не верујете да вас волим? Чиме сам заслужио такву подозривост? Ако
не верујете мом језику, зашто не поверујете мојим и својим очима? Из вашег погледа
зрачи дражест коју моје срце осећа. Присетите се само шта се синоћ десило.
То је, у најмању руку, био љубавнички пољубац. Његова усрдност, његова горљивост и његова
топлина сведоче да је потекао из божанских сфера. А растапајућа мекоћа и
сласт ваших усана учиниле су га још божанственијим. Уздрхталих удова и грозничаве
душе, жудео сам да до последње капи испијем тај божански нектар. Моји дрхтаји,
моји дахтаји, моја нежна мрмљања могли су вам предочити какав сте немир
посејали у мени, немир усне моје сирото срце и моје растрзано тело прожеле
деликатним отровом и неминовном али неодољивом пустоши. Шта се све може збити
у само једном дану? Само једну ноћ раније себе сам сматрао срећним мушкарцем,
човеком коме ништа не мањка, који полаже велике наде у будућност, који ужива
поштовање угледних и разборитих људи, који је навикао на хвалоспеве и почасти.
Човеком који се осећа пријатно и поласкано у друштву својих познаника, својих доскоро
најдражих пријатеља, који су и сами људи од части и угледа, пријемчиви
за најистанчанија задовољства и благословени свим стварима које живот може
да понуди.
Али ми се сад чини да ме је Љубав, свемогућа Љубав, у само једном трену волшебно
удаљила од свега што постоји на свету, оставивши места само за вас. Чак и кад
сам окружен људима, остајем сам. Толико сте ми опчинили ум да он више не
може појмити ништа осим вас. Чини ми се као да сам, заједно да тобом, о вољена,
бачен у неку далеку пустињу (ах, да је то само истина!) где, обасут свим даровима
земаљским, и твојим дражима, могу проживети свој мали људски век у непрекидној
екстази.
Позорница овог великог белог света доживела је напрасан и тужан преображај. Око мене
су се сјатили људи и појаве без трунке љупкости и само ми ти можеш обасјати
живот. Сва драж која је некад постојала на свету сада се слила у
тебе. И зато се у овом тужном а опет тако пријатном стању моја душа не може
усредсредити ни на шта осим на тебе. Она само о теби мисли, само се теби диви,
само се тобом опија, само од тебе зависи и само теби верује.
А ако и свемоћно провиђење одбаците моје наде, мој ће се живот свести на пуки
очај и бескрајну патњу.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!