понедељак, 16. март 2020.

Јован Христић – ПОСЛЕДЊА ПЕСМА



У овој соби остаће неко налик на нас.
Да бисмо сутрадан били само онај који је већ толико
пута седео у овој истој соби пре нас
Да бисмо сутрадан били само онај који је на својим
коленима препознао ожиљке оних који су клечали пре њега
Да бисмо сутрадан били само онај који је додирнуо зид
и осетио на њему руке оних који су га додирнули пре њега
И били и клечали и додирнули пре њега
Да бисмо сутрадан рекли речи које смо чули из уста оних
који су рекли пре нас
Пре нас колико пута пре свих нас
И рекли
И клечали
И додирнули
Рукама које нису наше а наше су
Коленима која нису наша а наша су
Великим језиком који није наш али чији укус упорно
осећамо у својим устима
Јер ћемо сутрадан опет бити у истој соби и мислити
           на онога који је из ње отишао пре нас

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ