![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicHP7aKg-OFVUJIxodpraAsk8cHmWhgi84SNLk4AXSP_8H4A-nC8lho0l8u49Rvo2TiDEsnJPFgWPVctcdoKlTnRjjz6vocF781DDr2E8aW8951Za3ApZZRFFdZRWTYDZgGDRmGUq2uIg/s1600/ivan-franko.png)
Ништа не тајих ја пред тобом,
Кунем се истином и богом!
У свему искрена сам била,
Ал нас зла судба уништила.
Све сто учини љубав права,
Она је злобно извртала;
Што је искреност говорила,
Она је у лаж претворила –
Све док нас није раздвојила.
Кунем се истином и богом!
У свему искрена сам била,
Ал нас зла судба уништила.
Све сто учини љубав права,
Она је злобно извртала;
Што је искреност говорила,
Она је у лаж претворила –
Све док нас није раздвојила.
Мислиш ли да нисам патила
Када сам се с другима дружила?
Да самотна нисам тужила
И сузе проливала – сатима?
Ништа не тајих, ал тајна је
У склопу који сам живот даје –
Стазе нам она разлучила,
Душе нам она измучила,
И о љубави одлучила.
1880.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!