петак, 28. фебруар 2020.

Бранко Миљковић – ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ



Али не, то још увек није време.
То је једно место
које препознајем у простору.

Мртве су горе одакле та реч дође.
Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада
тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада.
Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође.
Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута
где провејава смрт и љубав не спасава.
Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас обасјава.
Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута.
Шта си птица или глас који лута
под дивљим небом где те песма оставила самог
на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо
где не постоји време, где једна светлост жута
негде у висини чува отисак твога лица.
Човече тајно феникс је једина истинска птица.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ