23 новембар 2019

Варлам Шаламов – БУКЕТ

Цветови с голог стења одрона,
Тамо где и није место за цвет,
Као да су бачени с балкона
У разбацани букет.

Леже у прашини поред пута.
Застадох пред њима – о, чудеса!
С пажњом их ставих испод капута
Дижући се у небеса.

 • С руског препевао Анђелко Заблаћански


22 новембар 2019

Вилијам Блејк | ЈЕСЕНИ

Јесени тешког воћа, пуна мрља
Од крви грожђа, немој проћ већ сједни
Под наш сјеновит кров; ту починут ћеш
И запјеват уз моју нову фрулу;
Најљепше теби плесат дјевојке ће!
Воћа и цвијећа запој страшни пјев.

“Пупољак сунцу отвара Ијепоте
Своје и Ијубав прожима му вене;
Цвјетови висе око чела јутра,
Цвату низ блистав образ чедне ноћи
Док бујно Љето пјевуши а лаки
Облаци цвијећем посипљу му главу.

Духове зрака храни осмијех воћа,
А радост лебди око врта, крила
Лаких, ил’ сједећ на стаблима пјева.”
Тако је Јесен пјевала кад сједе;
Диже се тад и оде преко тмурних
Брда, ал’ златни остави нам терет.

18 новембар 2019

Весна Крмпотић – ПЈЕШЧАНА КУЛА

Држим се на окупу,
свим силама држим се на окупу:
и скупљам живи пијесак свога бића
на хрпу, на хрпу, на хрпу.

И говорим: сад више нисам пијесак
сада сам кула од пијеска.
Колико зидам, зидам, зидам:
можда сам већ кула од камена,
можда сам већ само кула.

Што сам све радила да будем зид!
А гле, море се не труди да буде море,
оно је море; а нити цвијет
не ради ништа да буде цвијет.

На окуп зовем пијесак
и зидам, зидам, зидам:
а у предаху с ухом на зиду слушам
како подземно жуде срца
да их помете велики вал
и да их табан вјетра згази
у заборав.

Држим се на окупу.
Свим силама држим се на окупу:
и скупљам живи пијесак свога бића
на хрпу,на хрпу, на хрпу.

И говорим: сад више нисам пијеск.
Сад сам кула од пијеска.
Колико зидам, зидам, зидам:
можда сам већ кула од камена;
можда сам већ само кула.

07 новембар 2019

Федерико Гарсија Лорка | ПОГЛЕДАХ ТИ ОЧИ


Погледах ти очи
мислећи на твоју душу.
Бео олеандер.

Погледах ти очи
мислећи на твоја уста.
Румен олеандер.

Погледах ти очи.
Била си мртва.
Црн олеандер.

06 новембар 2019

Јован Јовановић Змај | ВИДОВ-ДАН

Не ти, што браниш невидним духом
Клонуле, слабе, невине,
Већ ти, што држиш крепосном руком
Мерило правде, истине;
Ако ти ј` заман молитва ова,
Глас рода ваљда није `ман,
Ох, ево, иште тол`ко векова
Још само један Видов-дан.

Тужан је јаук из околина,
Громак је одзив гласа тог,
Тврда је мишца српскога сина,
Свете му патње рода мог.
Чудна му мисао на јави плане,
Чудно га ноћу теши сан;
У зору чека хоће л` да сване
Још само један Видов-дан.

Не иштем снагу, већ само слогу,
Да једном познам своју коб,
Па ако живет српски не могу
Бар да ми поштен остане гроб.
Косово ћути, Ситница јечи,
– Гроб зија давно ископан.
– Ал` кога чека? Знаће тек рећи
Још један нови Видов-дан.