Цепали их бели на таласе зуби.
И крик сирена — ко да су се лиле
похота и љубав бакром који труби.
Колевком улаза барке се гушиле,
припиле се уз дојке гвоздених матера.
Оглувелих бродова у ушима
гореле су минђуше ленгера.
(1912)
• Превео Бора Ћосић
Из књиге Мајаковски - Песме (Реч и мисао, ИП Рад, 1964)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!