четвртак, 04. јул 2019.

Владимир Мајаковски | ПРИСТАНИШТЕ



Крпе су воде под трбухом биле.
Цепали их бели на таласе зуби.
И крик сирена — ко да су се лиле
похота и љубав бакром који труби.

Колевком улаза барке се гушиле,
припиле се уз дојке гвоздених матера.
Оглувелих бродова у ушима
гореле су минђуше ленгера.

(1912)

    • Превео Бора Ћосић

Из књиге Мајаковски - Песме (Реч и мисао, ИП Рад, 1964)

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта