расута лишћа, сенком овијени,
слушамо како пред нама у ширу
вечерње море лагано се пени.
Над нама силно горе поливени
западски сунцем чемпреси у миру,
к`о канделабри златни упаљени
на нашем тајном и пожудном пиру.
Жуборе као тајна гнезда вала
у мојој души свежих жудњи низи.
Осећам како к`о џбун младе траве
диже се жељно моје косе плаве,
док твоја рука мирисна и мала
кроза њих страсно, полагано клизи!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!