среда, 03. јул 2019.

Стеван Раичковић | НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН



Као да смо сишли под земљу, у трап,
Немо смо стајали тако: дуб и дуб.
О зар је ноћ ова била она кап
Што препуни чашу и већ прели руб.

Нико нас сад неће преварити више
У овом свету где се већ све зна:
Ни љубав која на ружу мирише
Ни предео маглен искрсо сред сна.

Јер ове смо ноћи доживели све
Док рушило се лишће око нас на тле.
Сад свањива јутро: испражњени свет.

Живот ће одсад бити више предах.
Ја затварам очи и дозивам: цвет —
Булку, из руских жита која гледах.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта