Као лампа у ноћи реч љубави умире,
закључана у мом слуху за небеске звуке.
Била је реч драги камен у ноћи,
свитац што на крилима му ватра,
у срцу кремен.

Умире песма љубави у којој је
сенка моје туге
што се свакодневно рађа и мре.

Злоочница болест жутом пакошћу палаца:
узалуд ће ме видати хајдучке траве
и звезде што су под месечев гроб стале,
укопане у свом табору као војници у рову