среда, 20. фебруар 2019.

Јован Стерија Поповић | НАТПИСИ



(као завоји на слаткишима приликом једног весеља)

1.
Играј, Србе, ал' с' не играј са срећом свог рода,
Свако дело има цене тек од добра плода.

2.
У игри се рука пружа, ту се слога тражи,
Тако свако лепо дело слогом се тек снажи

3.
Сви у коло, не около,
Кад к напретку води коло.

4.
Сваки срећу тражи, мало је познају,
Зато с' многи доцкан за поступке кају.

5.
Умет' љубити велики је дар,
Без разума љубов чини роду квар.

6.
Сви слаткиши протичу, само лепих дела
Сласт човеку остаје вечита и цела.

7.
„Љубов" вичу млади, љубов буди старе,
Љубви к отечеству дижимо олтаре.

8.
Лепота на лицу цвета и ужива.
Лепота у дели све јаснија бива.

9.
Венцем жели Српкиња китит' своје власи,
Венац славе народне најлепше нас краси.

10.
Кад се траже слаткиши, зашто језик гледи
Да чемером другоме живот озлоједи.

11.
Лице лепо и чисто свакоме је драго,
Срце лепо и чисто највеће је благо.

(као завоји око слаткиша, приликом једне свадбе)

12.
„Младост лудост", кажу људи, стари младе куде;
Али зато сви волимо младе, ма и луде.

13.
Брак је кавез; тице с поља унутра би хтеле,
А које су већ унутра, те напоље желе.

14.
Неудате невести завиде лепојке,
А удате уздишу, што нису девојке.

15.
Што с весељем бива свадба, то је мода стара
Сви с' радују, кад добију у јарму другара.

16.
Од „мужика" сокраћено произиђе муж,
Зато и јест муж у кући скровен као пуж.

17.
Што је најпре много жегла, звала се „жежена".
Но мода јој име скрати, и сад кажу „жена".

(Посебни)

18.
Гордост није нигда дика,
Није срећан ко је своји —
Знаш, и празна слама често
На кровови кутњи стоји.

19.
Свакоме је судба дала лута права —
Магарица лава тек не обећава.

20.
Књижество нам напредује! од свуда се чује,
Е, па доста! цвет се сломи од силне олује.

21
Ја те никад нећу гордељивцем звати —
Ал' ни скромност није теби била мати.
Кад бих знао душу што најлепше кити?
Добро је по кадшто нешто изгубити!

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта