Звезде изнад тамне шуме,
Лишће бреза белих;
Ја увек сетићу се
Речи тих –
Шта год да се с нама деси,
Опет заједно бићемо ми,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

Густе крошње багремова,
Ћутљиве сенке булевара,
Тад растанка исписасмо слова
У дану као утвара;
Ишли смо стрмим путевима
Кроз крв и дим слузави,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

Далеко смо, ал' живим у вери,
Сред мрака у ноћи
Ослушнућу шкрипу двери
И ти ћеш доћи,
Чујем твој глас убави:
Опет смо спојени –
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

• С руског препевао Анђелко Заблаћански