![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0zwy-eifBpiQvQs-_pm5fLkQD-uJCcUMOglvDGmfEw5zMHzzWkwuGDN60ySe3_6PhchvQnLu5cvY6xripsjp-SqAwu20YwmLUOat0bLnG-gfLQybY0iNdmA4bcEgNRjUQSjNI03vz_oQ/s1600/vladimir-agatov.jpg)
Лишће бреза белих;
Ја увек сетићу се
Речи тих –
Шта год да се с нама деси,
Опет заједно бићемо ми,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.
Густе крошње багремова,
Ћутљиве сенке булевара,
Тад растанка исписасмо слова
У дану као утвара;
Ишли смо стрмим путевима
Кроз крв и дим слузави,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.
Далеко смо, ал' живим у вери,
Сред мрака у ноћи
Ослушнућу шкрипу двери
И ти ћеш доћи,
Чујем твој глас убави:
Опет смо спојени –
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!