недеља, 09. децембар 2018.

Иван Буњин | ЕСХИЛ



Далеки су дани кад си живио, и митом
Сад нам се ти дани чине. Страшан си
Због њине древности. Страшан си због тога
Што, невидљив у свијету двадест пет стољећа,
Невидљиво у њему присуствујеш до данас,
И пред твојом славом легендарном
Немоћно је Вријеме. Коб је неумитна,
И све је у свијету предоређено Судбином,
И благо оним који се поклањају њој,
Свемоћној, што осуђује на заборав
Чак дјела над свим дјелима. Али ти пред Адрастејом¹
Погнуо си тмурно чело са таквим
Достојанством, са таквом моћи духа
Каква приличи само бозима
И смртноме који се дрзну први
Да слави дух и храброст смртника!

(1903-1906)

               •Превод Марко Удовичић


¹Адрастеја (Неумитна) – друго име за богињу Немесис која људима по заслузи дијели срећу или несрећу, а појављује се на мјестима гдје су прекршена правила Темиде, богиње Правде.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта