Крагуј нам пламени с лица пада
Вепар дивни срце напушта
Ноктима се хватамо за последњи дах
За шта да се ухватимо
Ни облак да нам пружи руку
Ни камен да подметне раме
Ни време у помоћ да притекне
Ко још смрти зубе броји
Нико црна преостала крви
Уједи страву за срце
Уједи и облак и камен и време
И отвори црну ружу у ваздуху
Је ли ово наш свет или није
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!